Kontent qismiga oʻtish
Ilova test rejimida ishlamoqda: matnlar, jumlalar va soʻzlardagi xatoliklar tez orada tahrirchilar tomonidan tuzatiladi ✦
Ilova test rejimida ishlamoqda: matnlar, jumlalar va soʻzlardagi xatoliklar tez orada tahrirchilar tomonidan tuzatiladi ✦
Ilova test rejimida ishlamoqda: matnlar, jumlalar va soʻzlardagi xatoliklar tez orada tahrirchilar tomonidan tuzatiladi ✦
Ilova test rejimida ishlamoqda: matnlar, jumlalar va soʻzlardagi xatoliklar tez orada tahrirchilar tomonidan tuzatiladi ✦
Ilova test rejimida ishlamoqda: matnlar, jumlalar va soʻzlardagi xatoliklar tez orada tahrirchilar tomonidan tuzatiladi ✦
Ilova test rejimida ishlamoqda: matnlar, jumlalar va soʻzlardagi xatoliklar tez orada tahrirchilar tomonidan tuzatiladi ✦
Ilova test rejimida ishlamoqda: matnlar, jumlalar va soʻzlardagi xatoliklar tez orada tahrirchilar tomonidan tuzatiladi ✦
Ilova test rejimida ishlamoqda: matnlar, jumlalar va soʻzlardagi xatoliklar tez orada tahrirchilar tomonidan tuzatiladi ✦
Ilova test rejimida ishlamoqda: matnlar, jumlalar va soʻzlardagi xatoliklar tez orada tahrirchilar tomonidan tuzatiladi ✦
Ilova test rejimida ishlamoqda: matnlar, jumlalar va soʻzlardagi xatoliklar tez orada tahrirchilar tomonidan tuzatiladi ✦
Ilova test rejimida ishlamoqda: matnlar, jumlalar va soʻzlardagi xatoliklar tez orada tahrirchilar tomonidan tuzatiladi ✦
Ilova test rejimida ishlamoqda: matnlar, jumlalar va soʻzlardagi xatoliklar tez orada tahrirchilar tomonidan tuzatiladi ✦

Marko Car

ZiyoSfera, erkin ensiklopediya
Марко Cар
Таваллуди 1859-йил 30-август
Вафоти 1953-йил 1-декабр
Белград
Касби Ёзувчи

Марко Cар (серб тили: Марко Цар; 1859-йил 30-август – 1953-йил 1-декабр) – Котор кўрфазида туғилган серб ёзувчиси, сиёсатчиси ва фаоли. У кўплаб шеърлар, романлар, ривоятлар, иншолар ва саёҳат ҳисоботлари ёзган полиглот ва эстетик эссеистидир.

Ҳаёти

Марко Кар 1859-йилда Австрия империясининг Далматия вилояти қироллиги таркибига кирувчи Котор кўрфазида жойлашган Ҳерcег-Нови шаҳрида туғилган[1]. У та’лимни маҳаллий италян машҳур мактабида олади. Шундан сўнг Которга кўчиб ўтган ва у ерда классик гимназияни тамомлайди.

Марко Cар 1879-йилда Задар шаҳрига кўчиб ўтади ва Сава Бжелановичнинг Серб Халқ партиясига (Далматия) қўшилади (унинг таржимаи ҳоли кейинчалик 1911-йилда Дубровникнинг Серб матбуотида нашр этилган). У 1884-йилдан 1918-йилгача Далматия соборида ишлаган. Унинг дўстлари ва ҳамкасблари Луко Зоре, Антун Фабрис, Перо Будмани, Медо Пучич, Нико Пучич, Иван Стоянович ва серб-католик доирасининг бошқа аъзолари эди. У 1884-йилда нашр этилган энг нуфузли даврий нашрлардан бири бўлган Задар журналининг муҳаррири эди. Вук қисқа умр кўрган бўлса-да, Далматиядаги Хорватия, Италия ва Сербия зиёлилари ўртасида кўплаб мунозараларни келтириб чиқарди ва рағбатлантирди[2].

Серблар, хорватлар ва словенлар қироллиги ташкил этилганда, Cар 1919-йилда янги монархия пойтахти Белградга кўчиб ўтди. Уруш ўрталаридан то 1921-йилда нафақага чиққунга қадар Югославия Таълим вазирлигида рассомлар бўлимининг инспектори сифатида ишлаган. Cар Белграддаги Серб Ёзувчилар Жамиятининг асосчиси, унинг биринчи президенти ҳисобланади. Кейинчалик у Сербия Қироллик академиясига, Сербия Фанлар ва санъат академиясига қабул қилинди. У бир вақтлар Серб адабий уюшмасининг президенти (1937—1941) бўлган[3].

Апрел уруши ва 1941-йилда Югославия қироллигининг фашистлар томонидан босиб олинишидан кейин у Задар орқали Италияга қочиб кетди. Уруш тугагач 1945-йилда коммунистик партизанлар ғалаба қозонганидан сўнг, у Белградга қайтиб, умрининг қолган қисмини ёлғиз ўтказди.

У ёзувчи сифатида 1883-йилда ёзган „За киšлживе дневи“ (Ёмғирли кунларда) асари билан машҳур бўлди.

У 1910-йилда Дубровникдаги Матиcа српска учун ишлаган, у Сербиянинг Дубровник босмахонаси томонидан чоп этилган „Наšэ Примориже“ асари муаллифи ҳисобланади.

У 1953-йил 1-декабрда Югославиянинг Белград шаҳрида вафот этган.

Ижоди

  • Венеcижа
  • У Латинима
  • Може симпатиже
  • Од Жадрана до Балкана
  • Низ родно приморже
  • С божног и лжубабног полжа
  • Сава Бжелановиć
  • Эстетиčка писма
  • Огледала и предаванжа
  • Эсежи
  • Жедан заборавлжени песник мора
  • Дубровник и околина
  • Савремене Италижанске приповетке
  • Наšэ примориже

Манбалар

  1. ↑ Боšко Новаковиć. Жугословенски кнжиžэвни лексикон (ш) Žиван Милисаваc: . Нови Сад (САП Вожводина, СР Сербиа): Матиcа српска, 1971 — 60-бет. 
  2. ↑ "Задарски Вук и прва пожава материжалистиčкиҳ идежа у кнжиžэвности Далмаcиже". Буллетин Сcиэнтифиқуэ: Сcиэнcес ҳумаинес. Сеcтион Б (Ле Cонсеил) 12-15: 47. 1976. 
  3. ↑ „Cар, Марко“. Ҳрвацка энcиклопедижа. Лехиcограпҳиc Институте Мирослав Крлеžа.